stentor

u ovom bi naslovu trebalo biti mnogo psovki, pa ga, zato, nema

sujetna | 29 Januar, 2008 13:59

plaćam porez. plaćam i još kojekakve dažbine. te pare, koje dam kad moram, odlaze u nekakav budžet, a odatle idu kojekude. to mi je od kad se smatram akademskom građankom ove zemlje i ove planete, uvek zvučalo kao nešto sasvim ok, kao super, štaviše. zemlja čija sam državljanka i građanka i čiji porez plaćam trenutno bira svog prdsednika. i ja, skupa s njom, isto radim. ne radim to prvi put i nema tu ništa sporno. povrh svega, meni taj proces ne troši previše vremena jer mi je biračko mesto na par koraka od rezidencije, a za objekat svog biranja sam od ranije opredeljena. ipak, ima tu nešto sporno, a tiče se onog poreza što ga plaćam.

zemlja u rasejanju je ono što meni ne štima. nemam ništa protiv toga da predsednika bira i dijaspora. malo sam skeptična po pitanju glasanja dijaspore na onim drugim, parlamentarnim izborima, ali ovo za predsednika, mi je sasvim u redu. neštimovanje se tiče, međutim, činjenice, da neko, očito umobolan, smatra neophodnim da se posmatrači tih izbora u dijaspori šalju iz zemlje čija sam državljanka. lepo je, slažem se, da stranački puleni i deca istih malo vide sveta, ali kad sve to stavim na papir, malo mi pozli. neki su, naglašavam računice radi, bili u njujorku. bili su tamo 6 (slovima: šest) iako izbori traju 1 (slovima: jedan) dan. bio im je plaćen avionski prevoz u realizaciji jedne britanske kompanije. bio im je plaćen hotel smešten u jednoj aveniji obeleženoj jednocifrenim brojem. bila im je isplaćena dnevnica od 130 američkih dolara do čije se ukupne vrednosti stiže množenjem iste sa brojem dana provedenih u rasejanju. takvih "njujorka" ima u svetu 65 komada, a uživaoca dnevnice sve to puta 11 u proseku.

sve to, ljudi, iz mog džepa.